DOOM Eternal je lu-di-lo!

Još od samih praistorijskih početaka FPS žanra na starim računarima, DOOM je bio ime za suludo ubijanje demona, zala, sa sve metal muzikom u pozadini. Doom je izmenio gejming, i generalno FPS. Totalno nerdy pristup video igri, ok ti si nekakav svemirski marinac nebitno, u paklu si, tu su demoni, evo gomile oružja inspirisanog stvarima koje smo gledali po scifi filmovima i udri. Nije bilo tu neke preterano komplikovane priče, niti želje da se od igre pravi simulator bilo čeka, samo jednostavna brza akcija i zabava, nešto što se do tada manje više vezivalo samo za arkade i konzole, dok su se na PC-u čitale tekstualne avanture i igrale sporije “intelektualnije” igre za i tada malko stariju generaciju. ID je sa DOOM-om i nastavkom doneo HEAVY METAL na PC platformu, brzinu, intezitet i nasilje kakvo do tada nije viđeno na PC-u, mašini za igranje Commander Keena. Naravno usledili su i portovi na brojnim konzolama, a najbolji od njih DOOM 64, za Nintendo 64, je čak i nadmašio original sa PC-a i smatra se najboljim, zvaničnim, izdanjem klasične igre. 

Upravo je DOOM 64, koji je inače stigao u remaster izdanju ovih dana, poslužio kao inspiracija autorima kako da ožive vibe starog DOOM-a na osnovi već veoma dobrog reboota iz 2016. godine. Da se razumemo, nakon eksperimenata diskutabilnog kvaliteta kao što je bio DOOM 3, verzija iz 2016. bila je pun pogodak, ali igra je bila previše strjet u smislu ciljala se nekakva ozbiljnost gde joj nije mesto. DOOM Eternal baca taj koncept blagog suzržavanja u vodu, uzima ono što je valjalo iz prethodnika i obogaćuje ga sa velikom dozom onog bezumnog starog DOOM-a.

U Eternalu niste više samo u jednoj bazi na Marsu, već iz hub Citadele koja se nalazi u Zemljinoj atmosferi idete na misije koje se odvijaju na veoma raznovrsnim lokacijama. Nekim koje ne bi ste očekivali da vidite u DOOM igri, a tako podsećaju na druge FPS igre iz starih vremena. Prelazak na novi idTech7 endžin, i novi način hendlovanja tekstura uz nove lakše za rad editore, omogućio je timu u ID-u da se razmaše, tako da Eternal ima neuporedivo više raznovrsnosti u svakom pogledu, broj aseta i detalja je barem udvostručen. 

Suludo brza FPS napucavanja, kakva smo zaboravili da mogu da postoje u današnjim igrama, su ponovo tu, baš kao u 2016. ali sa malim twistom. Napucavanje, ultra brzo kretanje (još brže nego ranije) i glory killovi su tu ponovo, ali ovoga puta postoji i mehanika u pozadini koja vas u svom tom iživljavanju i ludilu tera da pomalo i razmišljate. Combat loop je takav da ako samo idete i bezumno pucate na demone, municija će brzo nestati. Motorna testera se sada koristi češće i sa njom brzo vraćate municiju, a sa bacačem plamena protivnici mogu da bukvalno seju novi health ili armor. Kada malo uđete u foru, svaki susret sa gomilom demona postaće logička slagalica, i u glavi ćete stalno morati da smišljate tok akcije kako vam se ne bi desilo da ostanete bez municije ili healtha. Ova nova mehanika važi bez obzira koji od mnogobrojnih nivoa težine izaberete, i jednostavno je nešto što ćete morati da naučite. Neki veći protivnici po prvi put u serijalu imaju slabe tačke, ili posebne taktike kako da ih se lakše rešite, što zahteva i neki nivo preciznosti u žaru ultra brze akcije. Ovde problem nastaje ako igrate igru na nekoj od konzola, jer bez obzira na sjajnu podršku za kontrole preko gamepada izvođenje tih preciznih akcija je izuzetno teško. U duhu svojih PC korena, DOOM Eternal je svakako bolje, i dosta lakše, igrati na tastaturi i mišu.

Jedini izuzetak mogu biti nove platformske deonice, koje kao da su ispale iz Metroida ili neke druge Nintendo igre iz doba GameCube-a ili Wii-a. Ovi momenti su sjajni, sa platformama koje padaju, zidovima za koje možete da se hvatate, dashovanjem kroz vazduh i mnogim drugim akrobacijama i vratolomijama, koje su me najviše podsetile na neku skroz drugu školu igara, poprilično stranu PC-only publici, ali ne i autorima iz ID-a. Ovi momenti koje mnogi PC igrači uzimaju kao manu, su zapravo donekle lakši ako ste veteran igranja FPS igara sa kontrolerom u ruci. Mada sve zavisi naravno od vaše veštine, jer sigurno ima igrača koji će i sa mišem preletati ove momente, kao što ima i igrača koji su igru već završili na Nightmare modu koristeći samo gamepad.

Unapređivanje oružja i odela je još složenije nego u 2016. i svaki skill poen koji zaradite ili mogućnost upgrade-a uvek nudi nekoliko raziličitih opcija sa kojima možete detaljno da modifikujete vaš stil igranja, pa otvara mogućnost za razne kreativne nove loopove i taktike. Mogućnosti baš kao i oružja će se otvarati malo po malo kako prelazite single player kampanju od nekih 14 nivoa gde svaki traje oko sat vremena ili više, što čini trajanje popriličnim za ovaj tip igre. Iako su nivoi linearni i old school bez ikakvih open world kompromisa sa jasnim početkom i krajem, mnogi igrači će želeti da izgustiraju igru polako, igrajući nivoe ponovo, tražeći sve tajne, skrivene borbe, figurice za sakupljanje, što ukupno vreme kampanje može povećati drastično. Vraćanje korenima starih DOOM igara je izraženo i kroz mnoge demonske protivnike koje nismo videli u rebootu iz 2016. niti u drugim igrama još od klasičnih nastavaka. Njihov dizajn koliko god bio smešan danas je u potpunosti zadržan, u pravom retro duhu. Boss borbe su brutalne, i testiraće vašu mentalnu snagu pre svega. Generalno DOOM Eternal može da vas isprati, kolika god da je vaša veština, uvek će biti izazovan. Jedini problem je ako se zaletite sa izborom većeg nivoa težine na početku, nećete moći da težinu smanjite kasnije, pa new game ostaje kao jedina opcija.

Sa tehničke strane u pitanju je vanserijsko dostignuće u polju optimizacije. Novi endžin prosto leti i na prosečnim PC mašinama, a ako baš želite i možete igra podržava i do 1000fps. Digital Foundry je za sada uspeo da dostigne oko 500 na svojim test mašinama, ali i 120 će vam biti više nego dovoljno da učini suludo brzu akciju maksimalno fluidnom. Ništa ne fali ni locku na 60 frejmova u sekundi koji je uspešno postignut na svim Sony i Microsoft aktuelnim konzolama, da – čak i na base modelima. Ako i na Switch verziji koja jedino dolazi nešto kasnije uspeju da izvuku 60, znaćemo da su PRODALI DUŠU ĐAVOLU za ovu optimizaciju. Ne, stvarno je toliko dobro. Nivoi su veći, lepši, složeniji, a igra radi bolje. Kada bi svi developeri ovako vešto baratali sa svojim ednžinima ne bi nam trebala sledeća generacija skoro.

Možda se novi combat loop neće svideti svima, posebno igračima koji žele stvarno bezumnu zabavu. Priča i širenje DOOM lore-a, svi oni čudni svetovi koje po prvi put vidimo i likovi koji kao da su ispali iz nekih drugih franšiza takođe se možda neće svideti svima. Platformisanje isto nailazi na malu odbojnost pre svega kod PC publike. Multiplayer nema 90s deathmatch i ostale modove, već neke skroz originalne fore koje isto neće oduševiti stare fanove. Ali sve su to sitnice kada sagledamo ukupan kvalitet koji ovaj naslov donosi. 2016. godine bilo je nemoguće zamisliti igru koja bi nadmašila tadašnji DOOM reboot, ali ID Software je to nekako uspeo na kraju.

Za

• Nove mehanike u borbi donose novu dubinu
• Platformisanje je odlično implementirano
• Sjajna grafika i optimizacija na svim sistemima

Protiv

• Kraj je malo zbrzan

Zaključak

Dizajn svetova, suluda priča, ne haju mnogo za tim šta će neko ko nije upućen u DOOM istoriju i lore misliti. Eternal je baš prava hardcore video igra kao iz starih vremena, mnogo više nego što je to bio 2016. ili nedaj bože DOOM 3 neuspeli pokušaj da se stvar modernizuje i civilizuje kao nekakav “ozbiljan” SciFi. Eternal je sa svojom brutalnom muzikom i umetničkim stilom kao sa covera Metal albuma i majici, prava je fantazija svakog bivšeg metalca, nerda i outsidera koji igra igre kao beg iz stvarnosti, power fantaziju gde samo čupa i kida bez ikakve potrebe za preteranim analiziranjem radnje, dešavanja u igri ili težnje ka simuliranju nečega stvarnog. Takvih tipova je sve manje danas, a oni koji su to bili su sada već dosta stariji i u skroz drugom fazonu, sa ovom igrom vratiće se direktno u mladost kada su mislili za sebe da su mnogo opasni jer slušaju Heavy Metal i igraju DOOM a ne tamo neke dečije igrice na Nintendu!

OCENA: FANTASTIČNO – 9

DOOM Eternal je prava video igra u najklasičnijem smislu te reči, pre nego što su igre postale sportovi, aplikacije na telefonima i zabava za obične ljude. Zbog takvog pristupa, ali i apsolutno fantastične realizacije, dizajna, i čiste zabave koju pruža svakako zaslužuje izuzetno visoku ocenu.

Preuzeto sa IGN Adria